Vaš prvi MUN manje je komplikovan nego što izgleda

Uđite prvi put u komitet na Modelu Ujedinjenih nacija (MUN) i približno deset minuta činiće vam se da svi znaju neki jezik koji vi ne znate.

To je ono što prvo treba da razumete.

• Dakle, šta tu zapravo radite?

  Na MUN-u obično predstavljate neku zemlju u simuliranom komitetu Ujedinjenih nacija. Istražujete problem o kojem se raspravlja, shvatate kakav stav ima zemlja koja vam je dodeljena, a zatim učestvujete iz njene perspektive, ne nužno iz svoje.

  Taj poslednji deo je važan.

  Ako predstavljate Japan, Brazil ili Keniju, pitanje nije naprosto: „Šta ja mislim da treba da se dogodi?“

  Nego:

  Šta želi moja zemlja? Zašto bi to želela? Koja bi rešenja realno mogla da podrži?

  Ne morate da znate sve o svojoj zemlji; treba da razumete one delove koji su važni za problem o kojem raspravlja vaš komitet.

  Ta pitanja će vas odvesti iznenađujuće daleko.

  Odatle MUN postaje mešavina govora, slušanja, pregovaranja, pisanja i prilagođavanja. Tu ćete slušati predloge drugih delegata, odlučivati šta bi vaša zemlja mogla da podrži, osporavati ideje koje ne bi mogla da podrži, pronalaziti zemlje sa sličnim interesima i na kraju pomoći da se te rasprave pretoče u pisane predloge.

  Zato je vaše istraživanje važno – ali vaše istraživanje nije scenario.

  Možete veče ranije pripremiti odličan govor, a onda dvadeset minuta nakon početka zasedanja komiteta otkriti da je razgovor otišao u potpuno drugom pravcu.

  To je normalno.

  Istraživanje ne služi tome da predvidite sve što će ko reći. Služi tome da svoju zemlju razumete dovoljno dobro da biste znali kako da odgovorite kada to ne možete da predvidite.

• Šta se zapravo dešava u sali?

  Tačna procedura zavisi od konferencije. Ovo vredi znati pre nego što vam neko samouvereno kaže da MUN uvek funkcioniše na jedan određeni način: ne funkcioniše. Različite konferencije mogu da koriste različita pravila, a čak ni procedure MUN-a ne odgovaraju nužno procedurama pravih Ujedinjenih nacija.

  Ali opšta ideja mnogo je lakše razumljiva nego što bi se reklo po terminologiji.

  Raspravlja se o nekoj temi. Delegati govore i odgovaraju jedni drugima. Zemlje pregovaraju i razrađuju moguća rešenja. Te ideje mogu postati nacrti rezolucija, dokumenti koji predlažu šta bi komitet trebalo da uradi. Delegati mogu da predlažu izmene, koje se zovu amandmani, a komitet na kraju radi na tome da donese odluke o predlozima koji su pred njim. Tačan put između tih faza zavisi od vaše konferencije.

  Ovaj članak vam daje mapu. Priručnik vaše konferencije daje vam imena ulica.

  Pročitajte ga. Ozbiljno.

  Biće vam mnogo korisnije da poznajete proceduru baš svoje konferencije nego da napamet naučite sedamnaest nasumičnih termina iz MUN-a sa interneta i onda na dan konferencije otkrijete da vaš komitet radi drugačije.

• Nekoliko reči koje ćete sigurno čuti

  Delegat je učesnik koji predstavlja zemlju ili, u nekim komitetima, nekog drugog dodeljenog aktera. Predsedavajući pomaže u vođenju komiteta i usmerava delegate kroz njegovu proceduru. Vaša tablica označava delegaciju koju predstavljate i obično se podiže kada želite da dobijete reč ili da učestvujete.

  Nacrt rezolucije je dokument koji sadrži predložene mere ili rešenja za problem o kojem se raspravlja. Amandman predlaže njegovu izmenu, dok je proceduralni predlog formalni predlog o tome šta bi komitet, prema svojim pravilima, trebalo da uradi u sledećem koraku.

  Ostali termini i oblici debate razlikuju se od konferencije do konferencije, pa njih naučite iz pravila svoje konferencije.

  Ne morate da naučite napamet čitav proceduralni rečnik da biste smeli da učestvujete. Potrebno vam je dovoljno razumevanja da pratite šta se dešava, a onda iznenađujuće brzo učite samim tim što ste zaista u sali.

• Šta ako vas prozovu, a mozak vam ne ponudi baš ništa?

  Prvo: ne pokušavajte da na silu proizvedete petominutno remek-delo.

  Držite se jednostavne strukture:

  U čemu je problem? Kakav je stav moje zemlje? Koju meru mogu da predložim?

  To je već kostur korisnog doprinosa.

  A ako zaista još ne znate šta biste dodali, slušajte.

  Šta su rekli delegati pre vas? Postoji li predlog koji bi vaša zemlja podržala? Nešto čemu bi se usprotivila? Ideja koja bi mogla da se poboljša? Aspekt koji još niko nije dotakao?

  Sama debata vam daje materijal.

  Jedna od najvećih zabluda o MUN-u jeste da biti dobar u tome znači stalno imati spremne briljantne govore. U stvarnosti, pažljivo slušanje može vam dati nešto mnogo korisnije: nešto relevantno da kažete.

• Ne morate da budete najglasniji delegat

  Ambicija je dobra.

  Težite tome da držite snažne govore. Podignite tablicu. Postavite sebi izazov da učestvujete više nego što ste mislili da možete. Trudite se da dobro pregovarate. Dođite pripremljeni. Ako vas nagrade motivišu, nema ničeg lošeg u tome da poželite neku.

  Ali ne mešajte ambiciju sa potrebom da dominirate salom.

  MUN podrazumeva i razumevanje onoga što je drugim zemljama potrebno, pronalaženje tačaka slaganja, prilagođavanje sopstvenih predloga, pregovaranje o formulacijama i pomoć u tome da se suprotstavljeni stavovi pretvore u nešto što ljudi zaista mogu da podrže.

  Ponekad koristan delegat nije onaj ko je govorio šest puta.

  To je onaj ko je preostalih pet puta zaista slušao.

• A ako ništa ne osvojite?

  Ako na ceremoniji zatvaranja ne čujete svoje ime, nemojte celu konferenciju pretvoriti u dokaz da „niste bili dobri na MUN-u“.

  Vaša prva konferencija već vam je dala nešto što nagrada ne može: iskustvo iz same sale.

  Sada znate kakav je osećaj biti u komitetu. Gledali ste proceduru na delu umesto da o njoj čitate. Verovatno ste otkrili u čemu ste dobri, a šta treba doraditi. Možda vam sledeći put treba temeljnije istraživanje. Možda ste predugo čekali da podignete tablicu. Možda vam je bilo lakše da govorite nego što ste očekivali. Možda ste neočekivano zavoleli upravo pregovaranje.

  Nagrada može biti priznanje za snažan nastup.

  Ona nije jedini dokaz da je vredelo otići na konferenciju.

  A ako ste ambiciozni, iskustvo ionako nije suprotnost ambiciji.

  To je ono na čemu gradite sledeći nastup.

• Vaša prva konferencija sme da izgleda kao prva konferencija

  U nekom trenutku verovatno ćete nešto pogrešno razumeti. Možda ćete se pogubiti u proceduri. Neko bi mogao da upotrebi termin koji ne poznajete. Vaš pažljivo pripremljen argument možda je već izneo neki drugi delegat. Možda ćete provesti deset minuta pitajući se kada treba da podignete tablicu.

  Nemojte u mislima da napustite komitet samo zato što vam je promakla jedna stvar.

  Pogledajte šta se sada dešava. Pratite predsedavajućeg. Proverite materijale konferencije. Kada vam zatreba, postavite odgovarajuće proceduralno pitanje. Slušajte delegate oko sebe i vratite se u raspravu.

  Do kraja konferencije, ono što je na početku zvučalo kao neki drugi jezik možda će vam već delovati neobično normalno.

  I u tome je, zapravo, poenta.

  O MUN-u možete da čitate unapred. Možete da istražite svoju zemlju, naučite terminologiju, vežbate govorenje i stignete sa izuzetno sređenom fasciklom.

  Ali pre ili kasnije morate da učestvujete.

  Možda ćete u svoj prvi komitet ući pitajući se šta znači svaka druga reč. Nekoliko sati kasnije mogli biste da branite stav svoje zemlje, pregovarate o predlogu sa nekim koga ste tek upoznali i podižete tablicu zato što ovog puta zaista znate šta želite da kažete.