Šta zapravo čini da vannastavna aktivnost vredi vašeg vremena?

Posle škole ne ostaje bogzna koliko sati.

Postoje stotine stvari kojima biste mogli da se bavite. Teže pitanje glasi: koje od njih zaista vrede vašeg vremena?

• Počnite od sasvim jednostavnog pitanja

  Da li zaista volite da idete tamo?

  Ne „Da li ste sjajni u tome?“ Ne „Da li je to impresivno?“ Čak ni „Da li to rade svi vaši prijatelji?“

  Da li obično odlazite s osećajem da vam je drago što ste došli?

  To ne znači da pred svaki termin morate biti oduševljeni. Čak i ono što volimo može nam ponekad delovati nezgodno, teško ili iscrpljujuće. Biće treninga na koje nećete želeti da idete i sastanaka na kojima biste radije bili kod kuće.

  Ali pogledajte širu sliku.

  Ako se iznova vraćate zato što uživate u samoj aktivnosti, u ljudima, u izazovu ili u osećaju da napredujete, to je prilično dobar razlog da ona ima svoje mesto u vašoj nedelji.

• To što vam nešto u početku ne ide nije razlog da odustanete

  Započeti nešto novo u tinejdžerskim godinama ume da bude neobično neprijatno. Dovoljno ste odrasli da tačno primetite koliko ste u tome očajni.

  Neko mlađi od vas igra već šest godina. Svi ostali kao da razumeju pravila. Vaš prvi pokušaj nimalo ne liči na ono što ste zamišljali u glavi.

  I upravo tu ljudi ponekad pomešaju to što su početnici s tim da nisu stvoreni za nešto.

  To nije ista stvar.

  Deo zabave može biti to što primećujete da više niste početnik kakav ste bili pre mesec dana. Servis koji najzad uđe. Pesma koju odjednom umete da odsvirate kako treba. Trenutak kada shvatite da možete da govorite, a da ne buljite u beleške. Veština koja je nekada zahtevala svu vašu koncentraciju, a sada postaje gotovo automatska.

  Ne morate biti rođeni talenat za nešto da bi to postalo baš vaše. Ponekad jednostavno neko vreme morate u tome biti loši.

• Ali ne morate ni da volite sve što probate

  Ovo je druga strana medalje.

  Ne mora svaka aktivnost da postane obaveza na pet godina samo zato što ste je započeli. Možda ste se upisali zato što se upisao i vaš prijatelj. Možda je zvučalo mnogo bolje nego što je zapravo bilo. Možda vam se dopadalo prošle godine, a sada više ne. Možda vam se promenio raspored. A možda ste joj dali poštenu priliku i otkrili da biste ta dva sata jednostavno radije proveli radeći nešto drugo.

  I to je korisna informacija.

  Ipak, pre nego što odustanete, zapitajte se šta vam se tačno ne sviđa.

  Da li ta aktivnost zaista nije za vas ili ste frustrirani zato što još učite? Da li vam se ne sviđa sam sport ili samo baš ova ekipa? Da li mrzite klub ili ste imali jedan neprijatan sastanak? Da li bi vam to nedostajalo kad biste prestali?

  Savršena formula ne postoji. Ali kad shvatite zašto želite da odete, to vam obično kaže mnogo više nego kad se terate da ostanete.

• Važan je i vaš raspored

  Aktivnost može biti sjajna, a da se ipak baš sada ne uklapa u vaš život.

  Ako stalno jurite između škole, treninga, klubova i domaćih zadataka, spavate premalo i počinje da vam bude muka od svega na šta ste se prijavili, dodavanje još jedne aktivnosti verovatno vam neće učiniti život zanimljivijim.

  Možda će ga samo učiniti užurbanijim.

  Kad se bavite manjim brojem stvari, imate i dovoljno vremena da zaista uživate u onome što ste izabrali. A vaš raspored ne mora zauvek ostati isti. Možda ćete jedne godine imati vremena za tri aktivnosti, a neke druge će vam i jedna biti sasvim dovoljna.

  Nešto može vredeti truda, a da ipak ne vredi baš sada.

• Pa šta onda čini da nešto vredi?

  Možda vam pruža društvo ljudi s kojima zaista volite da budete. Možda volite da se takmičite. Možda vas natera da se pokrenete posle celog dana sedenja u učionicama. Možda tu imate priliku da nešto napravite. Možda vas sama tema fascinira. Možda napredujete u veštini za koju ste nekada mislili da je nikada nećete razumeti.

  A možda dođe utorak uveče, a vama je jednostavno drago što idete.

  Ti razlozi ne moraju da zvuče impresivno. Treba samo da nešto znače vama.

  Jer vaše slobodno vreme nije prazan deo nedelje koji treba popuniti što većim brojem aktivnosti.

  To je i dalje vaše vreme.

  Birajte ono što budi vašu radoznalost. Dajte sebi dovoljno vremena da prerastete početničku fazu. Ostavite sebi prostora da se predomislite. I nemojte podrazumevati da svaka aktivnost koju probate mora da postane deo vašeg identiteta.

  Ne morate sa petnaest godina da otkrijete svoju životnu strast.